ARCO, MONTE BRENTO, VIA VERTIGINE – VI+ A2 1000m

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

ARCO, MONTE BRENTO, VIA VERTIGINE – VI+ A2 1000m

Počalji od Steva taj 15/6/2015, 23:53

Učesnici: Katarina Kukuruzović, Vukan Hadžić, Nikola Đurić i Stevan Obradović
Ispenjani smerovi: Ondulina (5a, 110m), Strati sensuali (5c, 77m), Opera Prima (5b, 100m), Via vertigine (VI+ A2, 1000m)

Opis akcije:
Ne tako davne 1992. godine, tročlana naveza koju su sačinjavali H. Steinkotter, F. Bertoni i G. Gottardi, ispenjala je jedan od najeksponiranijih smerova u Evropi, kroz veličanstvene plafone jugoistočne stene planine Brento. Nazvan Via vertigine ili u slobodnom prevodu na naš jezik “put vrtoglavice”, smer u potpunosti opravdava svoj naziv. Retki su smerovi u svetu u kojima guza konstantno visi u procepu…
Iako smo i ranije penjali velike stene, ideja za penjanje baš ovog big wall–a je došla kao želja da se penje neki nesvakidašnji smer, da se pomere granice i steknu nova iskustva a sve u sklopu priprema za neke stene čije nazive za sada nećemo otkrivati. Ali da počnemo iz početka…

Kao i nekoliko prethodnih odlazaka na penjanje i ovaj je započeo prilično kilavo i neizvesno do samog polaska. Ekipa i planovi su se nekoliko puta menjali a jedino što je od samog početka ostalo nepromenjeno su želja i odlučnost da se zacrtani smer penje. Na kraju, na put smo krenuli jednim kolima, Dr Katarina, Vukan, Džoni i ja, u nedelju uveče oko ponoći.

Vozili smo standardno kroz Hrvatsku, Sloveniju i Italiju, sve vreme autoputem i uz povremene pauze, jer ipak je trebalo preći 1000 kilometara do Arca. U mesto Riva del Garda na obali jezera Garda stižemo oko podneva, gde je trebalo da se prijavimo u hotelu u čejem je vlasništvu vila u Arcu u kojoj smo zakupili apartman. Iznenađujuća činjenica pred put je bila da nas je smeštaj u tom apartmanu koštao svega nekoliko evra više od kampa, što smo naravno svesrdno iskoristili. Ipak, kamp nema bide...

Prvi dan smo iskoristili za lagano upenjavanje a Doktorki i Vukanu je to istovremeno bilo i prvo zajedničko penjanje posle završenih tečajeva. Otišli smo na sportski blok Baone, nedaleko od centra Arca. Pre svega nas je oduševila srdačnost lokalnog vlasnika vile koji nas je na sopstvenu inicijativu pustio kod njega u dvorište da se parkiramo, bez da je išta tražio za uzvrat ili nudio bilo kakve dodatne usluge. Čak nam je na povratku dao i nekoliko šaka sveže ubranih trešanja  Very Happy



Blok Baone je savršen blok za početnike. Oborena ploča, relativno gusto boltovana, sa smerovima od 2c do 5b, raspoređenih u dva do tri cuga. Džoni i ja smo popeli neka dva smera dok naši dragi saputnici nisu imali previše sreće. Naime, Vukan je ranije tog dana kupio nove penjačice za koje se ispostavilo da mu ne odgovaraju tako da je penjanje bilo nepodnošljivo. Posle nekoliko zamena i tužnih pogleda prodavca, sve je bilo ok. Smer su na kraju popeli poslednjeg dana, kada smo se Džoni i ja komirali na krevetu posle penjanja Via Vertigine.


Via Vertigine. Fotografija je pozajmljena sa interneta. Avalski toranj je ubačen zbog perspektive o veličini stene  Wink


Sledećeg dana smo se probudili odmorni i spremni za nove avanture... Celo pre podne smo pokušavali da dođemo do nekog jako lepog bloka iznad Arca ali se ispostavilo da je ceo prilaz pod privatnim posedom tako da smo se preselili u poznati region stene Parete Zebrata, odakle je nama dvojici počinjao pristup a Doktorki i Vukanu ponovo prvi samostalni smer. Njih dvoje su krenuli malo pre nas i penjali smer Opera Prima, ocene 5b i visine oko 100 metara. Pošto smo se spakovali, pridružili smo im se ispod stene i kada smo se uverili da sve ide kako treba, ostavili ih da uživaju u penjanju i nastavili naš pristup koji je trajao još oko sat i po vremena. Plan je bio da prvog dana ispenjemo prvih 500 metara stene što smo i uradili posle 4,5 sati aktivnog penjanja. Bili smo za nijansu sporiji nego što smo planirali jer smo u dva navrata morali da skidamo teške rančeve pune tečnosti i da ih izvlačimo a sve zbog težine stene. Ispostavilo se da su ocene dobro date i da šestica nije ni malo lagana kako je uobičajeno u bloku Zebrata koji se nalazi ispod. Svi štandovi su opremljeni boltovima a na većini se nalaze i alke. Cugovi su takođe opremljeni, uglavnom na 5-6 metara, osim tokom laganih deonica gde razmaci idu i preko 15 metara. Tokom ovog dela stene je moguće predomisliti se i vratiti, što kasnije apsolutno više nije moguće. .




Sve u svemu, posle 13 cugova penjanja, smestili smo se u bivak nešto pre 21h. Bivak je prilično dobar, dozvoljava da dvoje koliko-toliko lepo legnu a neka od prethodnih naveza je čak ostavila dva kratka komada armafleksa. Klopali smo i uz teškom mukom izvučeno pivce otišli na počinak...



Sledeći dan smo započeli u 4:30h, doručkovali i u 14. cug penjanja krenuli u 6:00h. Plan je bio da na vrh izađemo do 21h, odnosno do mraka. Međutim, nije sve išlo kako smo planirali. Pre svega, bili smo mnogo sporiji nego što smo očekivali. Ređali smo dužinu za dužinom, naizmenično penjući. Zbog velikog broja prečki, penjanje uz uže nije bilo dovoljno efikasno, što nam je uzimalo dodatno vreme. Sa druge strane, sama stena je dosta teža od očekivanog. Nadali smo se, na osnovu poprečnih skica koje smo gledali, da osim plafona neće biti previše previsa što se pokazalo kao apsolutno netačno, cela stena je previsna i tek u nekoliko navrata vertikalna ili jedva oborena, pa je i A0 penjanje bilo gotovo neizvodljivo.





Svi štandovi su opremljeni sa 3-5 boltova debljine 10 ili 12 milimetara dok su rastežaji opremljeni tankim šesticama i građevinskim alkama. Od ranije je određena količina tananih boltova popucala a mi smo na žalost dali naš doprinos polomivši još dva. Prvi koji je pukao je u 19. dužini, na samom izlazu ispod plafona i nije strašno dohvatiti sledeći. Drugi je u 24. dužini, nekoliko metara pre police i tu postoji problem jer je već nekoliko alki ranije polomljeno. Moram da priznam da padanje u prazan prostor na ovim alkicama uopšte nije zanimljivo. Skoro sva mesta na kojima nedostaju alke je moguće proći uz pomoć skyhook-ova, što smo i radili ali se sledećim navezama toplo preporučuje da ponesu borer i rezervne boltove ili tzv. clip stick dužine makar 2 metra, posebno za 24. dužinu u kojoj nam je pukla alka sa koje je visio komad užeta. Srećom, to se dogodilo prilikom penjanja drugog. Mi smo nosili nekoliko komada boltova debljine 6mm i dužine 45mm ali ih srećom nigde nismo postavljali. Kažem srećom jer bi nam to oduzelo dodatno vreme koje nismo imali. Posebnu pažnju treba obratiti na pretposlednju alku u prvom plafonu koji se direktno prelazi (22. dužina). S obzirom da poslednja nedostaje, pretposlednja je prilično izmučena, klima se i samo čeka trenutak kada će pući. Ova dužina je definitivno i najteža u celom smeru. Oko 9 metara potpuno horizontalnog plafona, sa alkama čiji razmaci ni malo nisu jednostavni za dohvatiti. Džoni je maestralno izveo ovu dužinu!




Mrak nas je uhvatio negde na polovini 23. dužine koja se završava pored starog vinča. Odatle je sve nekako krenulo još sporije, što zbog umora, što zbog duplog proveravanja svega. Međutim, našoj sreći nije bilo kraja kada smo naišli na poličicu na kraju 24. dužine i konačno, posle 20 sati višenja u pojasevima spustili guzice na koliko-toliko čvrsto tlo. Tačnije, ¾ guzica  Very Happy  Iako je polica prilično uzana, uspeli smo da se namestimo dovoljno dobro da odspavamo oko 1,5h i posle toga nastavili dalje. Sve vreme smo bili u kontaktu sa Doktorkom i Vukanom koji su čekali da im javimo kada da krenu na vrh sa druge strane i sačekaju nas.



U ovim trenucima smo već ozbiljno ostajali bez tečnosti. Ovaj problem je kod mene bio izraženiji nego kod Džonija koji je velikodušno delio svoje poslednje zalihe vode, na čemu sam mu izuzetno zahvalan jer se taj gest slobodno može uporediti sa spašavanjem nečijeg života!
I taman kada čovek pomisli da je kraj, shvati da se zajebo  Smile  Pretposlednji cug vodi preko još jednog plafona koji iscedi i poslednji atom energije, dok base jump-eri sve vreme fijuču na svega nekoliko metara iznad glava. Na vrh smo stigli u 11h, gde su nas sačekali dragi drugari sa neophodnim osveženjem. Mislim da mi Coca-Cola nikada nije tako lepo legla kao u tom trenutku i koliko god ja voleo da visim, osećaj stajanja na čvrstoj podlozi je stvarno bio neprocenljiv!!! Uz laganu pričicu, vodu i breskve smo polako sišli okolo do San Giovani-a i kolima nazad u Arco.



Nekoliko zaključaka i smernica za buduće penjače, za drugi deo smera:
- Kompletno je previsan i fizički naporan
- Iako je „boltovan“, to je urađeno sa tankim 6mm boltovima koji su vrlo skloni pucanju, otud A2
- Ponesite rezervne boltove i borer ili clip stick dužine barem 2m i nekoliko skyhook - ova
- Štedite vodu maksimalno koliko je moguće
- Ne krećite u običnim pojasevima jer ćete konstantno visiti
- Jedino normalno mesto za odmor je na kraju 24. dužine
- Dobro uvežbajte tehničko penjanje, naročito u plafonima kada su postavke razmaknute 1 – 1,5 m
- Od opreme vam je potrebno min. 30 kompleta ali ni to neće biti dovoljno u drugoj polovini već ćete morati da rasparujete karabinere.
- Staza sa vrha smera do San Giovani – ja je u nekoliko navrata teško prepoznatljiva i preporučuje se silazak po danu.
- Bežanje iz stene, posle prve dužine tehnike nije više moguće. Spasavanje je teoretski moguće ali ne smem ni da pomislim koliko bi trajalo i koštalo. Kada jednom krenete, nema više povratka!!!

Što se sumiranja smera tiče, citirao bih navezu koja ga je penjala 5 godina pre nas, Klausa i Gerharda:
“Šta reći o ovom smeru? Da li nudi prelepo penjanje? Da li je zabavno penjanje? Da li bih ga ponovo penjao? Na sva ova pitanja mogu da odgovorim sa velikim NE – a ipak, Via Vertigine nudi stvarno jedinstveno penjačko iskustvo i zbog toga mogu samo da ga preporučim! ”

Na kraju, želim da se zahvalim Dr Katarini i Vukanu na velikoj podršci koju su nam pružili tokom ovog penjanja. Ceo svoj dan u Arcu su posvetili nama, pešaka izašli na vrh i sačekali nas sa hladnim pićima i breskvama. Bez njih dvoje, nisam siguran kako bi uopšte izgledao silazak. Drugari, najbolji ste!!!

Za više fotografija posetite našu facebook stranicu klikom OVDE.

Izveštaj sastavio: Stevan Obradović
U Beogradu
15.06.2015
avatar
Steva
Admin

Broj poruka : 56
Godina : 33
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 02.03.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.alp.rs

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu